KLASIFIKACIJA KALEMLJENJA
Ovde ćemo izložiti jednu praktičnu klasifikaciju koja obuhvata uglavnom sve važnije načine kalemljenja:
1)Prema vremenu kalemljenje može biti:
- -zimsko
- -prolećno
- -letnje i
- -jesenje
2) Prema stepenu zrelosti komponenata:
-kalemljenje na zeleno
-kalemljenje na zrelo
3) Prema načinu upotrebe plemke:
- a) kalemljenje pupoljkom
-očenje na spavajući pupoljak
-očenje na budni pupoljak
- b) kalemljenje grančicom
-odvojenom grančicom (delom grančice)
-neodvojenom grančicom (ablaktiranje)
4) Prema mestu kalemljenja:
- a) sobno kalemljenje
- b) kalemljenje u rastilu
- v) kalemljenje u matičnjaku i semeništu
- g) kalemljenje u voćnjaku
-kalemljenje podloga na stalnom mestu
-prekalemljavanje voćaka
-specijalni način kalemljenja
5) Prema načinu korišćenja podloge:
- a) kalemljenje na delovima podloge
- b) kalemljenje na korenovom vratu
- v) kalemljenje u visini krune
- g) kalemljenje u kruni
6) Prema broju kalemljenja na podlozi
- a) kalemljenje izvršeno jednom (jednogubo)
- b) kalemljenje izvršeno dva puta (dvogubo – s posrednikom)
7) Prema cilju koji želimo postići:
- a) radi proizvodnje voćnih sadnica
- b) radi podizanja voćnjaka
- v) radi poboljšanja voćnjaka (prekalemljavanje)
- g) kalemljenje u specijalne svrhe
Nešto o podlogama za kalemljenje
Podloga je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi plemenita sorta. Kako smo izabrali podlogu zavisi ne samo uspeh kalemljenja nego i prinos u proizvodnji voća. Podloge dobijene generativnim putem nazivamo sejanici (divljačice), a podloge dobijene generativne nazivamo mladice (klonovi). Sejanici i mladice se različito ponašaju prema plemki iste sorte i u istim agroekološkim uslovima. Zadatak voćara je da dovede u najpovoljniji odnos sva tri faktora, podlogu, sortu i agr-ekološke činioce.
Generativne podloge (sejanici, divljačice) odlikuju se velikim brojem ekotipova. Među njima postoji velika neujednačenost, heterogenost i varijabilnost u pogledu morfoloških i fizioloških osobina. To je jedna od vrlo nepovoljnih osobina, pošto oni svoju neujednačenost prenose na kalem. Zbog toga se lako zapaža neujednačenost porasta i debljina sadnica. Neujednačenost sejanaca nastaje zato što je seme dobijeno spontanim ukrštanjem u širim populacijama.
Vegetativne podloge (mladice) ujednačene su po svojim morfološkim, genotipskim i fiziološkim osobinama. Te svoje osobine prenose na kalem a zatim i na odraslu voćku. Voćke na vegetativnim podlogama ranije, obilnije i redovnije rađaju. Daju ujednačenije plodove boljeg kvaliteta ali manje su bujne i kraćeg su veka. Mladice omogućavaju gustu sadnju, a niska stabla primenu raznih sistema gajenja i kompletnu mehanizovanu agrotehniku u voćnjaku. Kalemljenje na razne načine daju dobar procenat prijema. Korenov sistem tih podloga je plići, ali razvijeniji i one zahtevaju plodnija i umereno vlažna zemljišta. Zbog plitkog korena osetljive su na nedostatak vode i u sušnim vremenima obavezno se moraju zalivati.
Kalem grančice za kalemljenje
Kalem-grančica (plemka, pelcer) vrlo je značajna komponenta kalema. Od nje se dobijaju nadzemni organi voćke, najčešće deblo i kruna. Kalem grančica je deo jednogodišnjeg litorasta s drvenim ili mešovitim pupoljcima, što zavisi od vrste. Ako se kalemljenje vrši na budni pupoljak, pupoljkom iz vegetacije, koristzimo grančicu koja nije prošla ceo godišnji ciklus razvoja, ali ima sazrele pupoljke. Za kalemljenje na zrelo uzima se deo grančice s nekoliko pupoljka, dva do četiri pupoljaka. Takodje se uzima i terminalni deo grančice s nekoliko pupoljaka. A kada se kalemi očenjem, onda se uzima samo pupoljak.
Uslovi za uspeh kalemljenja
Uspeh kalemljenja zavisi od afiniteta podloge i plemke, vremena kalemljenja i životne aktivnosti podloge i plemke, kvaliteta podloge i kalem grančice, kontakta na spojnom mestu, zdravstvenog stanja podloge i kalem-grančice, vremenskih prilika, brzine i higijene kalemljenja, obučenosti kalemara i naravno kvaliteta pribora odnosno traka kojima se vrši kalemljenje.
Afinitet podloge i plemke. Uslovljen je njihovom srodnošću. Što je srodnost bolja, kalemljenje će biti uspešnije. Mora se voditi računa da odabrane kombinacije budu botanički sredne. To je slučaj sa sortama i podlogama iste vrste ili srodnih vrsta.
Vreme kalemljenja i životna aktivnost podloge i plemke. Voćke se mogu kalemiti u svim godišnjim dobima i u raznim ekološkim uslovima.
Kalemljenje u zimskom periodu ili rano u proleće u našim uslovima obavlja se u odgovarajućim prostorijama. Uspeh kalemljenja zavisi od pravilnog regulisanja temperature i vlažnosti vazduha u prostorijama.
U proleće se najčešće kalemi napolj, pre početka ili u toku vegetacije. Uspeh kalemljenja zavisi od spoljne temperature. Prolećni meseci su najpogodniji za uspešno kalemljenje na zrelo, jer tada počinje najveća aktivnost kambijuma i kretanje sokova.
Letnje i jesenje kalemljenje obavlja se u vreme jake vegetacije ili kada ona počinje da se završava. Tada je tepmeratura najčešće povoljna. Ukoliko je nedovoljna vlažnost zemljišta i vazduha, može doći do opadanja fiziološke aktivnosti podloge i time se znatno umanjuje mogućnost prijema kalema.
Treba izbegavati kalemljenje kada podloge najintenzivnije rastu, jer se dešava da usled jakog priliva sokova kambijum formira rastresit i nežan kalus. Tada može doći do odbacivanja pupoljka pri očenju ili grančice pri kalemljenju na zrelo.
Kalemljenje na zeleno, okuliranjem sadnice iz pupoljka
Kalem grančice se skidaju neposredno pre kalemljenja. Moraju biti neoštećeni i sa zrelim pupoljcima. Odsecaju se ujutro ili uveče i odmah oslobađaju od lišća, ali se ostavlja trećina lisne drške. Zatim se uvežu u snopove i omotaju vlažnom krpom. U prohladnoj prostoriji čuvaju se najduže dva-tri dana. Važno je da pupoljci ostanu sveži, jer od toga zavisi uspešnost kalemljenja.
Na donjem delu grančice pupoljci su nerazvijeni, pa se zato pre kalemljenja odbacuju. Petnaestak dana pre ovog posla, podloge se očiste od bočnih grančica i lišća, 15-25 cm. iznad zemlje. To se može raditi i pre samog kalemljenja, posebno ako nema uslova za zalivanje.
Ako je suša, dve nedelje ranije podloge treba zaliti radi lakšeg odvajanja kore od drveta. Na dan kalemljenja očiste se mekom krpom i na 10-15cm-a iznad zemlje naprave uzdužni i poprečni rez, tzv. slovo T. Tupim delom noža kora se pažljivo odvoji i ubaci pupoljak. Odmah se vezuje kalem trakom obmotavanjem dva do tri puta. Inače, pupoljak se oštrim delom noža skida sa korom i tankom slojem drveta.
Za 7-14 dana kasnije može se proveriti da li je kalemljenje uspelo. Ako deo lisne drške pri dodiru lako odpada, pupoljak se primio a ako je suv i teško se odvaja, kalemljenje nije uspelo.
NAPOMENA: Posle trideset dana obavezno foliju ukloniti sa kalema da ne bi došlo do smrzavanja pupoljka u zimskom periodu!!!
U narednim slikama možete videti kako se postupno vrši čipovanje.
Zasecanje podloge, stabljike biljke.
